Образовање у Касиндолу траје више од једног вијека

https://sarajevo-rs.com/obrazovanje-u-kasindolu-traje-vise-od-jednog-vijeka

Школа у Касиндолу први пут се помиње у писаним траговима из 1897. године.

Оригинални докуменати, а чије су копије од ове године у посједу школске архиве, показују да су 13. октобра 1897. године изасланици из овог краја, тадашњег Кобиљдола, уреду у Сарајеву поднијели захтјев за оснивањем школе.

Потписници овог документа су Кнез Јово Ерић, Перо Бојовић, Илија Тешановић и Ристо Нишић из Кобиљдола, Кнез Симо Пјевић, Јован Лубура и Манојло Лубура из Младица, Кнез Ристо Цабо, Тешан Јованчић, Митар ? и Јанко Радан из Топлика, те Кнез Алекса Васковић из Лукавице.

Обратили су се молбом у којој је наведено:

“Нами је страшно далеко и тегобно дјецу на Илиџу у школу слати, особито тако сада зими. Молимо вас да се затго у Кобиљдолу школа подигне, а има приватних кућа, гдје би се иста лако смјестити могла. Ми бисмо чим се учитељ постави одмах дјецу на школу дали.“

Према неким непотврђеним изворима, прва генерација ђака кренула је у школу у Касиндолу 1898. године, али у изворним документима стоји да је пројектна документација школског објекта урађена 1900. године. Изградња школе коштала је 5.030 тадашњих круна, а уговор је потписан 5. септембра 1900. године. Пројекат су радили Аустријанци, а градњу школе помогао је Ђузепе Фелтринели, тадашњи власник пилана у Кобиљдолу и Трнову.      

Први писани трагови о упису дјеце датирају из 1901. године, када се у први разред уписало 63 ученика, од чега је било 59 дјечака и 4 дјевојчице, а први учтељ био је Јован Пржуљ.

Нови пројекат и школски објекат урађени су 1916. године и тај објекат остајео је визуелно запамћен код генерација које су основну школу похађале до средине осамдесетих година прошлог вијека, с тим да је један објекат (дио до Бојовића) дограђен након ИИ Свјетског рата.

Током 1945. године у школи је, поред редовне наставе, био организован аналфабетски течај. У 1952. години извршен је, први пут, упис у први разред ниже реалне гимназије за једно одјељење, које на крају школске године, није признато. Ученици су изгубили једну школску годину из разлога што није био заступљен страни језик.

Године 1958. четвероразредна основна школа прераста у пуну осмогодишњу школу и добија назив “Душан Пајић-Дашић“, по имену овдашњег народног хероја. У истој години је школа реновирана и дограђена са три учионице.

У 1985. години школа је, поново, била реновирана и уведено је централно гријање. Исте године школа је припојена Основној школи “Бранко Радичевић“ са Илиџе, као издвојено одјељење и тако је радила све до маја 1992. године, када је рад прекинут ради ратних дејстава у БиХ.

У прво вријеме школа је служила за смјештај избјеглица. Општинске власти су након седам-осам мјесеци успјеле наћи други смјештај за расељена лица, па је школској згради враћена њена основна функција.

Дана 15.03.1993. године је организована редовна настава и то у 14 одјељења, од I до VIII разреда, са 439 ученика. Настава се одвијала у двије смјене, а у трећој смјени је била организована настава средње школе са 200 ученика (по једно одјељење гимназије, машинске и електротехничке, те медицинске школе).

Дана 16.08.1993. године, одлуком Министарства просвјете школа је добила назив ОШ “Касиндо“ у Касиндолу, са издвојеним одјељењима у Војковићима и Трнову. Тако је матична школа у Касиндолу организовала наставу у 16 одјељења. Потписивањем Дејтонског споразума, у лукавичкој касарни је обезбеђен простор за рад средње школе.

У октобру 1996. године школа је добила назив “Јован Дучић“, а у септембру 1999. године Влада РС је одлучила да ова школа буде једна од шест огледних школа у Републици Српској. Те године уписана су два одјељења шестогодишњака у тзв. “нулти“ разред, а исте године започета је, за сада посљедња, реконструкција школског објекта.

Реформом образовања у Републици Српској од школске 2003/2004. годину настава се одвија у деветогодишњем трајању.

Данас ОШ “Јован Дучић“ Касиндо похађа 338 ученика у 18 одјељења од I до IX разреда.